Boško Filipović iz Lešnice na svom porodičnom imanju je pre pet godina podigao savremeni zasad jabuke na površini od hektar i po, da bi pre dve godine, zbog isplativosti posla, proširio površine za još jedan hektar i jedan je od proizvođača koji smatra da se od voćarstva može lepo živeti, ukoliko se tome pristupi krajnje profesionalno.
Svaka proizvodna godina je priča za sebe, ali za sada Filipović zajedno sa porodicom odgovara na sve izazove koji se javljaju u ovoj proizvodnji.
– Iako nema ni punih pet godina kako smo ga podigli, stari zasad je isplatio sve što smo uložili u njega. To je razlog zašto sam proširio proizvodnju i 2016. godine podigao nov zasad, a u planu mi je i izgradnja hladnjače i sigurno još zasada – rekao je Filipović za „Loznički nedeljnik“.
Prema njegovim rečima, sadnju novog voćnjaka obavili su mašinski i površina od hektar posađena je za manje od tri sata, što je mnogo unapredilo sam rad. Nasloni, protivgradna mreža, sistem za zalivanje, kao i ograđivanje parcele, obavljeni su odmah nakon sadnje.
– Jedino tako, sa potpunim opremanjem voćnjaka po savremenim principima voćarstva, možete očekivati dobar i kvalitetan rod – naveo je on i dodao da je proizvodnja jabuke za sada proveren i siguran posao, a iako je prošle godine otkupna cena od 55 dinara bila niska, opet se isplatilo.
Filipović je podsetio da je 2017. godine otkupna cena jabuke za izvoz bila 75 dinara i da je zarada iz te godine pokrila nižu cenu lane, a kako je objasnio, ukoliko imate plodove vrhunskog kvaliteta, ujednačene obojenosti i krupnoće, nećete imati problem sa prodajom.
Rane sorte, koje prve stižu na rod, a pre svega gala i kao sorta oprašivač greni smit, provereni su aduti ovog proizvođača iz Lešnice. Kako je ukazao, sa njihovom berbom počinje se već krajem avgusta i s obzirom na to da su prve na tržištu, uvek imaju dobru cenu.
– Crvene jabuke traženije su na tržištu, a gala je pored toga još i slatka i aromatična. Nisam imao problema sa njenom prodajom, otkako sam počeo sa proizvodnjom, sve količine izvozim u Rusiju. Prošle godine sam imao 70 tona po hektaru, a više od 80 odsto plodova bilo je u prvoj klasi – naveo je Filipović.
On smatra da ova proizvodnja ima budućnost i da se od nje može lepo i zaraditi, ali početna ulaganja su, prema njegovom mišljenju, najveći problem – za podizanje jednog hektara voćnjaka sa svom neophodnom opremom potrebno je blizu trideset hiljada evra.
