ЛОЗНИЦА (8. фебруар 2024) – Ставови о пројекту „Јадар“ и експлоатацији литијума
Протекле седмице у медијима се доста говорило о литијуму и деловању компаније „Рио Тинто“ у Јадру, а да ли Србија треба да експлоатише „минерал будућности“ или не, да ли је литијум од стратешког значаја за нашу земљу и о перспективи његове експлоатације нека су од питања на која су своје мишљење и ставове изнели поједини стручњаци из тих области.
О улози мултинационалног гиганта „Рио Тинта“ и како је и зашто је литијум постао врхунско политичко питање у емисији „Између редова“ на ТВ „Уна“ своје ставове укрстили су научни саветник и физикохемичар Бранислав Симоновић и члан САНУ у оставци и пензионисани професор америчких универзитета Ненад Костић.
Симоновић се том приликом заложио за формирање Владине радне групе, која би на основу свих доступних података и анализа донела предлог Влади Србије о томе шта да се ради са пројектом литијума, и истакао да се проблем литијума не може решавати на улици, већ да је то стручни а не политички проблем, о којем би струка требало да да свој суд.
– Ниједан председник Владе у свету не влада литијумом или технологијом добијања литијума, али они имају саветнике који припреме материјале за доношење одлуке. Зато сам рекао да је Влада погрешила што је поклекла пред грађанским протестима 2021. и 2022. године. Она је морала да консултује науку и да на основу тога има покриће за такву одлуку – рекао је Симоновић.
Он је изнео податак да је на простору Јадра за потребе компаније „Рио Тинто“ откупљено 51 од потребна 52 домаћинства, као и да је продаја извршена на добровољној бази, а на питање да ли је могуће безбедно копати јадарит и издвајати литијум одговорио је да апсолутно јесте.
Према његовим речима, европски стандард о одговорном рударству и обради минерала донет прошле године предвиђа да произвођач који производи из датог минерала мора да се држи Стандарда о заштити животне средине и друштвеној корисности.
– У том стандарду пише да локалне заједнице, синдикати, невладине организације, цивилно друштво, Влада (…) могу да контролишу и да је произвођач, било да је реч о руднику, било да је реч о произвођачу неког минерала из те руде, обавезан да буде транспарентан и да пружи све податке које одговарајуће институције траже. Осим тога, Светска банка не одобрава кредит уколико немате елаборат о заштити животне средине и мислим да је то једна од додатних и можда још и боља заштита за будућу експлоатацију литијума од прописа које већ имамо – истакао је Симоновић.
Противтежу Симоновићевим тврдњама заступао је професор Костић, који је нагласио да Србија не треба да копа јадарит по методама које је најавио „Рио Тинто“.
– Више пута сам говорио да нисам априорни противник рударења, већ да сам противник примене метода које је „Рио Тинто“ поднео америчкој патентној установи, где каже шта ради и шта намерава да уради у Подрињу (…). Рекао сам да Народна скупштина стави мораторијум на рударење јадарита док се разне светске компаније не усагласе и не поднесу компетитивне, алтернативне методе, да наши стручњаци одлуче која би била прихватљива. Док год имамо једног понуђача њихова понуда ми је неприхватљива – рекао је Костић.
Костићеву изјаву да је реакција јавности 2004. године по питању активности компаније у Јадру изостала, јер је тада компанија имала само дозволу, али није вршила истражне бушотине и да је у међувремену настало стотине хиљада бушотина где су геолози улазили без дозвола на имања људи демантовала је компанија „Рио Тинто“ у свом саопштењу.
– До доношења Уредбе Владе Републике Србије о престанку важења Уредбе о просторном плану подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар“ урађено је нешто више од 500 истражних бушотина. Сви радови су обављени у складу са законом о рударству и геолошким истраживањима, права приступа истражним локацијама су успостављена за сваку активност уз сагласност власника имовине – наведено је у саопштењу компаније.
Компанија је реаговала и на тврдње проф. Костића да би могло доћи до изливања јаловине указујући да су рударски отпад и остаци из процеса прераде руде из предложеног пројекта „Јадар“ суви и у чврстом стању, а да течно јаловиште није планирано.
– Неосноване тврдње директно утичу на могућност да се сагледају економске користи од пројекта „Јадар“. Апелујемо на све учеснике да о пројекту „Јадар“ разговарају на основу чињеница – поручили су из компаније „Рио Тинто“.
О литијуму се говорило и у јутарњем програму ТВ „Хепи“, где су о перспективи његове експлоатације у Србији своја мишљења изнели редовни проф. Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић и представник Центра за стратешке анализе Дарко Обрадовић.
Кнежевић је указао да већина јавности није заинтересована за проблем литијума јер се не осећају угрожено, а да оног тренутка када се заинтересују остају збуњени супротстављеним ставовима.
Према његовим речима, мања група људи је агресивна и покушава да утврди да од тога нема никакве користи, а да се врло мало чују заинтересована јавност и људи из Јадра, те да су они најчешће под утицајем разних политичких опција.
– За рударство није добро кад се будући пројекат политизује, а овде имамо потпуну политизацију. То значи да се у тој политизацији инжењери не питају, а питају се неки други – рекао је Кнежевић.
У тој емисији Обрадовић је нагласио да се ниједна држава на свету не одриче било какве компаративне предности у односу на све друге државе и да само Србија по питању литијума касни.
– Који су мотиви противника литијума да ми једини у Европи не искористимо оно што имамо, да једини у Европи не привучемо друге индустрије, зашто да се одрекнемо 1000 евра плате само у том руднику за 1300 запослених, зашто да се одрекнемо 21000 радних места, како кажу неке студије, у односу на читав сектор који је повезан са електричним возилима и батеријама и на крају, запитајмо се, а зашто да не постоји српски електрични аутомобил? Лорд Палмерстон је рекао: „Они који спречавају новину која представља напредак прихватиће ту новину, али она више неће бити напредак“ – навео је Обрадовић.
На питање да ли би Србија пропустила велику развојну шансу када би одустала од експлоатације литијума за „Ново јутро“ на ТВ „Пинк“ одговор је дао проф. др Александар Јововић са Машинског факултета.
Он је истакао да је литијум вероватно развојна шанса за целу земљу и да је један од критичних материјала који су неопходни за будућу трансформацију енергетике.
Суживот пољопривреде и рударења, како је рекао, могућ је уколико се испоштују све мере, али је и указао да озбиљне фирме и државе у свету не постављају питање животне средине као „надпитање“, већ да је оно саставни део живота и сваке пројектне документације.
– Када је процена утицаја на животну средину у питању, ви видите да овде није проблем ни компанија ни пројекат, већ да је проблем поверење међу људима, стручњацима и са властима, јер овај механизам процене утицаја потиче још из 1992. године. Дакле, Србија је имала процену утицаја на животну средину када је већина европских земаља није имала. Ми смо данас по закону и по прописима и процедурама на истом нивоу као и све земље Европске уније – закључио је Јововић.
ЛН
