ЛОЗНИЦА (28. новембар 2024) – Доктор економских наука, проф. Владимир Маринковић уверен у развојне могућности које доноси литијум
Проф. др Владимир Маринковић тврди да би, осим бруто домаћем производу Србије, пројекат „Јадар“ кроз економски развој допринео и потпомогао развој других области. По питању бојазни које се тичу различитих аспеката ископавања литијума, али и лажних и злонамерних информација које се пласирају у јавности Маринковић има врло јасан став – „поштоваће се највиши стандарди.“
Према појединим проценама, ланац вредности повезан са литијумом финансијски би Србији могао донети око 16,5 одсто повећање бруто домаћег производа (БДП) из претходне године, а од тога литијум-карбонат би доносио око 700 милиона евра годишње, док би уз производњу катода, батерија и потенцијалну производњу електричних возила та сума могла достићи скоро 11,5 милијарди евра.
Председник Конгреса српско-америчког пријатељства и др економских наука, проф. Владимир Марковић прилично је уверен у развојне могућности које доноси литијум и за пример узима позитивну праксу у Европи.
– Развој је изузетно могућ, погледајте Мађарску. Имају неколико фабрика и четврти су у свету по производњи литијумских батерија. Они имају неке од највећих фабрика, како кинеских, тако и немачких. Ми имамо предност у односу на Мађарску, а то је што имамо ресурсе, односно литијум. Србија је међу државама са највећим резервама у целој Европи – наводи проф. др Маринковић.
Како преноси „Бизнис Курир“ Маринковић је уверен да би, осим БДП-у, цео овај подухват потпомогао унапређењу Србије, јер би економски развој у значајној мери подстакао развој других области.
Поред тога, јако је важан и геополитички аспект који пројекат „Јадар“ отвара, пише „Бизнис Курир“, јер би се Србија чврсто позиционирала у фокусу земаља Европске уније, Сједињених Америчких Држава, али и многих других земаља заинтересованих за развој производње електричних аутомобила и зелену транзицију.
– Кључни део је технолошка сарадња, сарадња на пољу иновација, научно-технолошких паркова. Укључивање Србије, нашег образовног система, научног система у европски систем је нешто што ће потпуно променити лице Србије у технолошком, економском, али и геополитичком смислу и ово је прилика коју не смемо да пропустимо – поручио је проф. Маринковић.
Изазови су у свему томе неминовни, због чега се могу чути оправдане бојазни које се тичу различитих аспеката ископавања литијума, али је много чешћа ситуација у којој се као факти наводе непроверене, а неретко и лажне, злонамерне информације око целог пројекта.
По том питању Маринковић нуди врло јасно објашњење – „поштоваће се највиши стандарди“.
– Постоји нешто што се зове батеријски пасош. То су неке ствари које ће се имплементирати, које не може ни Немачка, ни Француска, нити било која држава да оспори. Ни овде, ни у Мађарској, ни у било којој земљи Европе не можете да произведете литијумску батерију која ће се користити, а да она није произведена по стандардима – јасан је проф. др Маринковић.
Додао је и пример да се са ископавањем започело у Португалу у насељеној средини, са резервама локалне заједнице, и тиме одбацио тезу да је Србија једина земља у којој ће се копати, уз чињеницу да су бројни пројекти у поодмаклој фази и у Европи и у свету.
– Питање стратегије развоја земље јесте шта ми желимо да урадимо. Да ли желимо да Србија буде међу средње и најразвијенијим државама Европе? Сада имамо шансу. Ту шансу треба да приграбимо. Наравно, увек треба преиспитивати еколошке стандарде, али на аргументован начин – закључио је проф. Маринковић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
