ЛОЗНИЦА (13. март 2025) – Ставови о предностима и изазовима пројекта „Јадар“ са недавно одржаног Копаоник бизнис форума
Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић оценио да пројекат „Јадар“ пружа шансу да се Србија врати на мапу рударских земаља и упутио кључну поруку како присталицама тако и противницима пројекта да искористе прилику која се нуди за унапређење наше привреде и рударства. Панел је пружио прилику да се о овој теми разговара из различитих аспеката, а из изнетих ставова говорника јасно је да животна средина мора бити приоритет, али да се не смеју занемарити економски и геополитички потенцијали.
Литијум је већ дуже време тема која буди велико интересовање, чак и на светском нивоу, изазивајући много полемике међу стручњацима, али и грађанима. У центар пажње широм света та тема поново је дошла након што је на место председника у Америци изабран Доналд Трамп, који је, како многи кажу, почео „поход на литијум“ и изазвао бурне реакције изјавама о потреби да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом, Канадом, а сада и Украјином, односно, оним што оне имају – „метали ретке земље“. Заједничко за три похода је „бело злато“, односно литијум.
О литијуму и пројекту „Јадар“ говорило се и на недавно завршеном Копаоник бизнис форуму.
– Пројекат „Јадар“ може да буде развојна прилика за Србију уколико еколошка студија буде према прописима Европске уније, али и да пружи шансу Србији да се врати на мапу рударских земаља – речено је том приликом у оквиру академске расправе у оквиру панела „Пројекат „Јадар“: предности и изазови“.
Међу панелистима био је и професор Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић, који је рекао да треба да искористимо прилику коју нам је природа дала.
– Коришћењем природних ресурса можемо да се вратимо на рударску мапу Европе, јер смо ми традиционално рударска земља. Имали смо развијено рударство које је деведесетих година упало у кризу и нисмо могли да идемо у корак са Европом – нагласио је проф. Кнежевић.
Оценио је да испитивања попут оних која су рађена у Јадру нису рађена нигде у Европи и да су та испитивања показала да можемо да имамо успешан рудник који нема негативан утицај.
Он је одбацио тврдњу проф. Рударско-геолошког факултета у пензији Зорана Стевановића, такође учесника на панелу, који је рекао да Србија има законе који је стављају у положај земаља где колонијалне силе воде рударство, на шта је Кнежевић одговорио да су сви српски закони у области рударства усклађени са европским.
Када је реч о одбрани од поплава и питању које је проф. Стевановић поставио „да ли ће бити могуће на том месту изградити довољно велики насип“, Кнежевић је одговорио да „Рио Тинто“ планира насип од око четири метара, наводећи да је изливање 2014. године износило два метра.
– Ако је у Макишу због пројекта метроа урађен насип од четири метара на површини од око 600.000 хектара, зашто не би у Јадру на око 400.000 хектара – одговорио је Кнежевић.
Истакао је и да имамо шансу коју треба да искористимо и унапредимо привреду и рударство.
– Кључна порука коју сам желео да пошаљем на овогодишњем Копаоник бизнис форуму је да позовем све присутне, и оне који су за и они који су против, да искористе прилику која нам се нуди. Дакле, ми сад имамо шансу да унапредимо нашу привреду и рударство. Ако искористимо, добро је, ако не искористимо, нећемо пропасти. Међутим, ако почнемо да пропуштамо једну по једну прилику, онда ћемо на крају сигурно пропасти. Треба да отворимо рудник, да се укључимо у светске трендове у вези са развојем литијума, литијумске соли и примене литијума – нагласио је Кнежевић и додао да пројекат у Србији тече, али у успореном ритму.
– Оно што је већ требало да буде готово, то се тек планира или почиње да се ради. Дакле, не може се рећи да је све стало, није стало, углавном се завршавало оно што је претходно уговорено и што се полако спрема за све остало. Сада има и политичких проблема, једно време су били технички проблеми, али они су сада решени.
Према његовим речима, данас се, углавном политички, практично онемогућава наставак рада.
– Не знам када ће ти проблеми бити решени, али било би добро што пре – навео је Кнежевић.
Учешће у расправи у оквиру панела узела су четири професора и један представник Института „Јарослав Черни“.
Саветник директора Института за водопривреду „Јарослав Черни“ Првослав Марјановић је одговарајући на питање да ли је пројекат „Јадар“ прилика за Србију рекао да је право питање да ли је то развојна прилика за нашу земљу.
Истакао је да ако је неко спреман да инвестира толики новац, то значи да је пројекат исплатив, а да ли је прилика за Србију зависи од тога колико Србија штити своје интересе и како ће да испреговара коначне услове експлоатације.
Говорници су били и пензионисана професорка Факултета за физичку хемију Вера Дондур и професор на Економском факултету у Београду Драган Ђуричин.
– Држава треба да процени да ли је за или је против, нормално, уз добро образложење. Мислим да одустајати на бази једне перспективе није добро. Србија не би требало да дозволи себи луксуз да пропушта развојне шансе које има, које уз паметну стратегију могу да се искористе – рекао је Ђуричин.
Панел је пружио прилику да се о овој теми разговара из различитих аспеката, а из изнетих ставова говорника јасно је да животна средина мора бити приоритет, али да се не смеју занемарити ни економски и геополитички потенцијали.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
