ЛОЗНИЦА (26. децембар 2024) – Где лежи шанса да се Србија позиционира у развоју индустрије будућности?
Позната је чињеница да је Европска унија заинтересована за пројекат „Јадар“ због различитих фактора и сигурно је да ће литијум, који има примену у различитим индустријама, представљати ослонац зелене транзиције која ће у наредних неколико година доживети потпуну кулминацију. Председник Конгреса српско-америчког пријатељства проф. др Владимир Маринковић не сумња да литијум може привући стратешке инвестиције у секторе производње батерија, катода и електричних возила, а осврнуо се и на забринутост грађана Србије по питању пројекта „Јадар“ рекавши да је уверен да ће се постојеће заблуде разбити.
Део Европе се увелико спрема да отпочне са реализацијом пројеката рударења литијума, док Србија на неки начин још увек левитира између онога што би могла да оствари и погрешних тврдњи које земљу одвраћају од пројекта „Јадар“.
Општепозната је чињеница да је Европска унија заинтересована за пројекат због различитих фактора, а у томе лежи шанса Србије да се боље позиционира у развијању индустрије будућности, пише „Курир бизнис“.
Литијум се користи у различитим индустријама, али је доминантна његова употреба у прављењу батерија за електричне аутомобиле, те је логично да ће он представљати ослонац за зелену транзицију која ће у наредних неколико година доживети потпуну кулминацију.
Одлазећи канцелар Немачке Олаф Шолц нагласио је да су Европској унији потребне критичне сировине и да она жели да учествује у експлоатацији налазишта литијума у долини Јадра у Србији.
Ово је био тренутак потпуне отворености из кога се само може наслутити будућност која долази.
Литијум је од суштинске важности за зелену транзицију Европе. Без њега не би била могућа производња батерије за електрична возила, соларне панеле и ветротурбине.
Већи значај и шансу литијум и пројекат „Јадар“ имали би за Србију и Лозницу у смислу прилике и могућности за стварање ширег ланца вредности на бази литијума.
То би значило развој фабрика катода, батерија, делова за е-возила и самих електричних возила у Србији. Овакав ланац вредности може донети хиљаде нових радних места и значајне приходе, али и позиционирати нашу земљу као кључног партнера у европској индустрији е-мобилности.
Значај пројекта „Јадар“ за град Лозницу био би вишеструк, јер би на локалном нивоу то био један од највећих послодаваца у Лозници.
Пројекат „Јадар“ је шанса да Србија и Лозница буду на првом месту када је зелена транзиција у питању.
Председник Конгреса српско-америчког пријатељства др Владимир Маринковић не сумња да литијум може да привуче стратешке инвестиције у секторе попут производње батерија, катодних материјала и електричних возила.
– Моћи ћемо да видимо у наредних неколико година да се у Немачкој, али и у Великој Британији, Аустрији, Чешкој, Финској, Португалу, да се свуда копа литијум и да се праве одрживи екосистеми – рекао је проф. др Маринковић.
Професор је прецизирао да постоји више различитих начина рударења и да ће се пројекти у овим земљама разликовати.
– Рецимо, када је у питању Латинска Америка, литијум се већински издваја из воде. У Србији је предвиђена екстракција из руде јадарита који је јединствена руда, јер је нема нико у свету. Оно што је у свему томе суштински важно јесте да постоје стандарди за екстракцију руде, постоје стандарди за заштиту животне средине, за оно што се зове одрживо рударство. Све развијене силе сматрају литијум, али и друге критичне сировине, као њихово велико благо и нешто што ће донети просперитет не само у економском смислу, него и у смислу борбе за заштиту животне средине, нешто што ће подстакнути одбрамбену индустрију, нове технологије, вештачку интелигенцију – детаљно је објаснио др Маринковић.
Осврнуо се и на оправдану забринутост грађана Србије, пошто је реч о нечему новом, али је исказао уверење да ће се постојеће заблуде разбити.
– Када су добронамерни људи критични према пројекту, то је сасвим у реду. Нормално је да се људи боје да ли ће ваздух бити чист, да ли ће вода бити чиста, да ли ће животна средина бити чиста и заштићена. Са друге стране, морамо да се боримо против лажних вести и различитих агенди које за циљ имају да спрече такву врсту пројеката код нас. Ви ћете имати батеријски пасош који подразумева да не можете да извезете батерију који јасно говори о томе како, на који начин и у складу са којим стандардима је батерија направљена. У свету се доста ради на усавршавању по питању критичних сировина, па и литијума, зашто бисмо ми били јединствени – поручио је проф. др Маринковић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
