Tehnika oslikavanja papira bojama u spreju ili „sprej pejnt art“ nastala je u Meksiku sredinom osamdesetih godina i predstavlja deo ulične kulture, prenesene u velike gradove sveta, u kojima na trgovima i ulicama nije neobično videti masu prolaznika okupljenih oko umetnika koji na licu mesta stvaraju slike u ovoj tehnici.
Ipak, u malim gradovima bavljenje ovakvom umetnošću predstavlja retkost i tim pre je zanimljivije publici.
Pre nekoliko godina u svet ove umetnosti uputio se i naš sugrađanin, mladi Branko Biberčić, kog je prvi susret sa ovom tehnikom potpuno „začarao“.
Prva saznanja o toj tehnici Branko je dobio na internetu gledajući i proučavajući video snimke na Ju-tjubu.
Do sada je ovaj samouki umetnik odgledao više od 2000 prikaza o omiljenoj tehnici i na taj način saznao sve o metodama rada. Potom je kupio prve sprejeve i hrabro se upustio u svet razigranih iluzija obojenih svim bojama.
Počeci su, kako je rekao Biberčić za „Loznički nedeljnik“, bili teški, jer nije bilo nikoga od koga bi mogao nešto da nauči ili da dobije savet i smernice o ovakvom načinu rada.
– Tražio sam nekoga u Srbiji ko bi mogao da mi pokaže ili otkrije neku „caku“ i kaže nešto o alatima sa kojima se sve to radi, ali nisam uspeo nikoga da pronađem. Zato sam sve učio sam analizirajući snimke – dodao je on.
– Kada gledate na svim tim snimcima kako se radi, uočićete da je svaki „sprej pejnt“ umetnik ostvario neku svoju tehniku i da ima svoje alate. Na primer, ja sprej sa papira skidam masnim novinama, a neki autori sa običnim novinama. Isto tako neki vodu na slici iscrtavaju sa dva prsta, a ja to činim papirom – otkrio nam je principe rada i poneku caku ovaj mladi stvaralac koji svakodnevno napravi bar jednu sliku u ovoj tehnici.
Biberčić je ukazao da je tehnika „sprej pejnt art“ deo ulične kulture i da kao takva ne postoji ni na jednom fakultetu, odnosno ne smatra se akademskom umetnošću, nego je umetnost za sebe pa se ne svrstava ni u jednu likovnu kategoriju.
Kako je objasnio, najčešći motivi na slikama rađenim u ovoj tehnici su apstraktni, uglavnom su to planete koje se razlikuju od umetnika do umetnika.
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.
