U zavičaju Vuka Stefanovića Karadžića, u Loznici, umesto natpisa na ćirilici preovladavaju oni koji su ispisani latinicom, a maternje pismo koristi se u najvećem broju slučajeva samo tamo gde je Zakon tako propisao. Iako su postojale inicijative pojedinaca i grupa građana da se ovaj problem reši, efekta nije bilo.
Zbog natpisa na engleskom jeziku, ulice u Loznici, kažu građani, više podsećaju na neki grad u inostranstvu nego na Vukov zavičaj. Nazivi prodavnica i poslovnih objekata uglavnom su ispisani latinicom, a njihovi vlasnici, tvrde, da bi ćiriličnim pismom izgubili smisao naziva.
Građani, sa druge strane, pitaju, da li ćirilica može, i kako da utiče na smanjenje prometa u takvim objektima.
„Svi natpisi bi trebalo da budu na ćirilici imajući u vidu da je to Vuk i kraj naš. Više treba da koristimo ćirilicu nego latinicu, jer nam je to najbliže“, kažu Lozničani.
Na ovaj problem, prilikom nedavnog boravka u Loznici, ukazao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, i pozvao gradsku upravu da nađe rešenje.
„Veoma je važno da čuvamo naše ćirilično pismo, i latinica je pismo srpskog naroda to svi znamo, ali latinica nije ugrožena. U Vukovom kraju dominantno pismo je latinica“, rekao je ministar tada.
Iako latinica preovladava u skoro svim gradovima u Srbiji, lingvisti, kažu, da Loznica kao Vukov zavičaj ima posebnu odgovornost. U Centru za kulturu, koji upravlja znamenitim mestom Tršić, dodaju, da ne mogu da utiču na pojedince da se odluče za ćirilicu, ali da kao institucija mogu da ukazuju na značaj očuvanja maternjeg pisma.
„S obzirom na to da smo svi zanjihani u kolovci u ovom našem Vukovom zavičaju mislim da je to razlog više da se podigne nivo svesti svakog pojedinca i da mi budemo inicijatori u vezi sa čuvanjem ćirilice, tradicije i pismenosti, ali u kontekstu kosmopolitskog duha i u znaku tolerancije“, kaže Nevena Mitrović, profesorka srpskog jezika i književnosti.
„Sve što radimo u smislu nekih aktivnosti, izložbi i promocija, sve to štampamo upravo na ćirilici, i to je nešto što se podrazumeva kod nas u ustanovi“, kaže Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu u Loznici.
Iako su oba pisma Zakonom ravnopravna u Srbiji, ćirilica je, kažu, čuvar tradicije i identiteta našeg naroda, i zbog toga ne smemo dozvoliti da bude izopštena.
