ЛОЗНИЦА (26. децембар 2024) – Петар Филиповић из Горњих Недељица сумирао своје утиске након посете Немачкој у званичној делегацији Србије
„Отићи као обичан грађанин Србије у Немачку у званичној делегацији и упознати се са било којим високим функционером за мене је била велика ствар и велика част“, истакао је Филиповић и додао да је првобитно мислио да ће бити само неми посматрач, али да је осетио потребу да, када је већ ту, постави питања и председнику Србије Александру Вучићу и савезном канцелару Олафу Шолцу. Објаснио је да је стално забринут због пројекта „Јадар“, у смислу тога да ли ће животна средина бити довољно заштићена, а подједнаку бригу код њега изазива и недовољна информисаност јавности којој наши стручњаци доприносе тиме што су се, како је рекао, „дистанцирали једни од других“.
Петар Филиповић из Горњих Недељица имао је несвакидашњу прилику да буде део и члан званичне делегације Србије, коју је предводио председник Александар Вучић, а која је боравила у Немачкој како би се упознала са тамошњим пројектом „Зинвалд“ потенцијалног рудника литијума.
Посети „рударском центру Европе“ у Фрајбергу претходио је скуп у Љубовији који је почетком септембра ове године председник Вучић организовао како би о пројекту „Јадар“ разговарао са забринутим мештанима Јадра, Азбуковице и Рађевине, где је Филиповић као учесник тог скупа поставио неколико питања на која тада није добио одговор, али је добио позив од председника да са њим иде у Немачку.
Своје обећање председник је испунио, а Филиповић је рекао да су његова очекивања делимично испуњена, с обзиром на то да је био свестан да тамо не иде како би видео рудник, јер он не постоји, али да је био почаствован позивом председника.
– Пре две године, због пословних обавеза, био сам спречен да присуствујем разговору председника са мештанима Недељица. Слушао сам моје суграђане који су тамо били, а нико од њих није поставио ниједно питање о руднику, нити о утицају на пољопривреду и животну средину. Имао сам план да одређена питања упутим на адресу Министарства за заштиту животне средине и Министарства рударства и енергетике, али се у међувремену десио скуп у Љубовији, где сам отишао како бих поставио питања и председнику и представницима компаније „Рио Тинто“. Питање мог одласка да посетим неки рудник ван наше земље, како бих видео како то функционише на другим местима, није од јуче. То је идеја која се родила пре седам година. Наравно да сам прихватио позив и тај изазов – започео је своју причу Филиповић.
У Немачкој се директно сусрео са савезним канцеларом Олафом Шолцом, а председник Вучић га је том приликом представио као забринутог грађанина по питању пројекта „Јадар“.
Како је Филиповић рекао, тек тада је осетио моћ председника и државе.
– Отићи као обичан грађанин Србије у Немачку у званичној делегацији и упознати се са било којим високим функционером за мене је била велика ствар и велика част – истакао је Филиповић и додао да је првобитно мислио да ће бити само неми посматрач, али да је осетио потребу да, када је већ ту, разговара. Директа питања упутио је управо Шолцу.
– Питао сам како функционише њихова рударска компанија, односно како они добијају дозволе, као и да ли ће људи који живе у близини рудника моћи и даље да се баве пољопривредом и туризмом. Питање које сам поставио и Вучићу и Шолцу било је да ли можемо да повежемо струку, знање и технологије две земље – рекао је Филиповић.
Он је објаснио да све дозволе, за било који пројекат, од прве до последње, издаје Саксонска рударска управа. Притом, издају привремене дозволе на две године, како би уколико се појави нешто сумњиво прекинули пројекат. Рударска саксонска управа надлежна је и да разматра сваки реалан приговор који пристигне од грађана.
Филиповић је нагласио и да утицај на животну средину могу да сведу на најмању могућу меру применом савремене технологије, али и да истовремено прате дешавања на терену, те да уколико дође до неког непредвиђеног утицаја, заустављају пројекат.
Истакао је и да је добио информацију да је суживот пољопривреде и рударства апсолутно могућ, али и да у сваки сегмент пројекта мора бити укључена стручна јавност.
Такође, једна од тема састанка била је и како да се повежу наши и немачки студенти рударског факултета како би међусобно размењивали своја знања и искуства и међусобно се усавршавали.
– Код њих постоје дебате, једни су за, други су против, али морају да седну да разговарају и виде шта су потенцијално лоше ствари, а који су бенефити. То је нешто што струка мора да објасни грађанима – рекао је Филиповић.
На питање како комуницирају са јавношћу Филиповић је одговорио да су и тамо грађани забринути, али да је стално присутна комуникација, да се стално доносе нови закључци како би пројекат био побољшан. Пројекат се реализује тек када се сагледају сви аспекти и стручна јавност, уз учешће грађана, представи коначан пројекат.
За дијалог у Србији који се води о пројекту „Јадар“ Филиповић је рекао да је једно време текао добро, нарочито између компаније и грађана.
– Покушавали су да нам објасне шта раде на терену, али људе то тада није много интересовало. Када је почео откуп земљишта, мештани су се мало ускомешали, увидели су да је ствар озбиљна, па је и њихово интересовање порасло поготово за то како ће тећи откуп земљишта, где ће ти људи који буду продали своју имовину отићи, али и како ће они који остану ту да живе организовати даље свој живот – прецизирао је Филиповић.
Он је поручио да је увек забринут кад је реч о том пројекту, али да је дијалог неопходан између осталог и како би се сагледало да ли се у међувремену пројекат усавршио у одређеним аспектима.
Истовремено, поручио је и да се природни ресурси морају користити, али не на начин да животна средина буде уништена.
– То ваљда нико у овој земљи не жели. Нико не жели да уништи своје становништво и своје природне лепоте – казао је.
Код Филиповића је стално присутна забринутост због пројекта „Јадар“, у смислу тога да ли ће животна средина бити у довољној мери заштићена, а подједнаку бригу код њега изазива и недовољна информисаност јавности којој наши стручњаци доприносе тиме што су се, како је рекао, „дистанцирали једни од других“.
– Волео бих да седну они који су против и који су за, да разговарају и да размене аргументована мишљења и да кад заврше ту дебату изађу пред јавност и дају заједничку изјаву, а не да једни говоре како ће то бити катастрофа, а други да ће то бити мед и млеко. Постоје прописи по којима се рударски пројекти раде и од тога не би требало да правимо баука. Волим Недељице, као што их воле сви који живе тамо. Сви су забринути, али се мора разговарати. Требало би да размишљамо о будућности наше деце – закључио је Филиповић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
