ЛОЗНИЦА (6. фебруар 2025) – Литијум у Србији – тест за зелену индустријску будућност Европе
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио да способност Европе да обезбеди стабилно, одрживо снабдевање литијумом није само у Србији, већ да је реч о томе да ли Европа може да изгради сопствену будућност у чистој енергији и електричној мобилности или да остане зависна од страних добављача. Указао је да би Србија требало да гради сопствене капацитете за прераду литијума и производњу батерија, а Европска алијанса за батерије да прошири улагања у ланац вредности литијума у нашој земљи.
На панел дискусији у Европском парламенту која је била посвећена питању литијума председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж рекао је да пројекат „Јадар“ није само рударски пројекат, већ да је то тест способности Европе да делује у сопственом дугорочном стратешком интересу.
Како је саопштено из ПКС, Чадеж је оценио да Европа треба да изгради отпоран, одржив ланац вредности литијума, обезбеђујући своју зелену индустријску будућност, уместо да настави да се ослања на стране добављаче, јер оставља себе рањивом на геополитички утицај и економску стагнацију.
Поводом скупа у Бриселу, Чадеж је објавио ауторски текст на свом Линкедин профилу у којем је закључио да Европска унија мора да делује одлучно и подржи стратешке литијумске пројекте унутар и изван својих граница, као и да обезбеди да Србија и Западни Балкан буду у потпуности интегрисани у европску транзицију чисте енергије.
„Овде се не ради о рударству. Реч је о будућности Европе“, истакао је Чадеж.
Говорећи о српском литијумском пројекту „Јадар“ Чадеж је рекао да саме чињенице неће победити у дебати о ископавању литијума у Србији, зато што се, како сматра, информациони рат о ископавању литијума не односи на еколошке стандарде или економски утицај.
„Реч је о политици, емоцијама и дезинформацијама вођеним укорењеним интересним групама „старе економије“ појачаним онима који траже краткорочну политичку мобилизацију“, нагласио је Чадеж.
Како је навео усклађеност животне средине са стандардима ЕУ се подразумева, а јасни су и услови Владе Србије да се ископани литијум такође мора прерађивати у Србији, стварајући вредност и јачајући домаћу индустрију и дао примере компанија које већ улажу у ланац вредности литијума у Србији, попут компаније „Стелантис“ која производи електрична возила, или „ЕлевенЕС“ која развија батеријске ћелије.
Дискусија о ископавању литијума у Србији, сматра Чадеж, требало би да се води не само о „Јадру“ као о рударском пројекту, већ о много већем питању – може ли Европа водити будућност зелене индустријализације?
Истакао је да способност Европе да обезбеди стабилно, одрживо снабдевање литијумом није само у Србији, већ да је реч о томе да ли Европа може да изгради сопствену будућност у чистој енергији и електричној мобилности или да остане зависна од страних добављача.
„Тренутно, ЕУ увози скоро сав свој литијум изван континента. У међувремену, Србија има треће највеће резерве литијума у Европи и могла би да обезбеди до 90 одсто потреба ЕУ за литијумом за производњу батерија. Ипак, док земље као што су САД и Кина агресивно покушавају да обезбеде своје критичне сировине, Европа оклева“, закључио је.
Указао је да ЕУ има 19 литијумских пројеката у развоју, али да је само неколико одобрено.
„У Португалији, Немачкој и Француској видимо исте обрасце дезинформација – мешавину легитимних забринутости за животну средину, страног уплитања и локалне политичке динамике – што све доводи до одлагања, неизвесности и стратешке парализе“, рекао је Чадеж.
О литијуму у Србији, према његовим речима, требало би да се говори на нови начин и „уместо да се упуштамо у бескрајни циклус провере чињеница и емоционалних, политички вођених дебата, треба да се фокусирамо на решења“, а истовремено је указао и да је дезинформације неопходно сузбијати транспарентношћу и економским подацима.
Оценио је и да би требало да се направи Европски регулаторни оквир за одрживи литијум у коме би ЕУ требало да створи независну Радну групу за литијум која би надгледала еколошку и индустријску усклађеност, тако обезбеђујући транспарентност и одговорност.
Србија би, додао је Чадеж, требало да буде у потпуности интегрисана у Европску алијансу за сировине како би се обезбедило да се српски литијум третира као стратешки ресурс ЕУ.
Он је навео да би требало улагати у цео ланац вредности литијума, а не само у његову екстракцију – да би Србија требало не само да нуди сировине, већ и да гради сопствене капацитете за прераду литијума и производњу батерија, а да би Европска алијанса за батерије требало да прошири улагања у ланац вредности литијума у Србији, обезбеђујући да Европа контролише снабдевање и прераду.
„Избор је јасан. Или ће Европа изградити отпоран, одржив ланац вредности литијума, обезбеђујући своју зелену индустријску будућност, или ће наставити да се ослања на стране добављаче остављајући себе рањивом на геополитички утицај и економску стагнацију. Ово није само изазов Србије – то је изазов Европе“, поручио је Чадеж.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
