Jesen je doba godine kada se završava berba plodova svih voćnih vrsta našeg podneblja, nakon koje treba voćke pripremiti za zimski period kako bi se smanjio broj prezimljujućih oblika štetočina i bolesti, odnosno svela na najmanju meru mogućnost zaraze u sledećoj vegetaciji.
Zlatica Krsmanović, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Poljosavet“, rekla je za „Loznički nedeljnik“ da je najvažnije prvo obaviti skidanje lisne mase sa stabala koja još uvek imaju veliku količinu zelenog
lista.
Ona je precizirala da se ta mera može obaviti sa dvoprocentnim rastvorom ureje, kako na drvenastim voćnim vrstama tako i u zasadima maline i kupine, dok se u zasadima koji su u organskoj proizvodnji ta mera obavlja sa jačom dozom bakarnih preparata.
– Đubrenje i osnovnu obradu treba obaviti u fazi mirovanja. Dobro zgoreli stajnjak se unosi u zemljište uvek sa obradom tokom jeseni, dok se kompleksna NPK đubriva sa više fosfora i kalijuma mogu uneti istovremeno sa stajnjakom ili nadalje tokom zime, sve do pred početak vegetacije u proleće, zavisno od forme đubriva – navela je Krsmanovićeva.
Prema njenim rečima, u cilju zaštite debla od pucanja, izmrzavanja i dezinfekcije, u jesen se kreče debla i deo ramenih grana voćke ili se cela stabla ili pak zasadi maline i kupine tretiraju krečnim mlekom.
– Pravo vreme za ovu meru je oktobar ili novembar. Rastvor za krečenje se pravi od pet kilograma negašenog kreča, koji se zagasi uz dodatak pola kilograma soli i 0,25–0,5 kilograma sumpora u prahu. Smesa se razredi na željenu gustinu, da se može četkom nanositi na deblo ili ređe ako se koristi prskanjem – objasnila je Krsmanovićeva.
Kako je istakla, u cilju smanjenja brojnosti prezimljujućih formi bolesti i štetočina potrebno je sa stabala i iz zasada ukloniti trule i mumificirane plodove i opalo lišće.
– U savremenim i dobro održavanim zasadima lišće i granje se koriste za pravljenje komposta ili se tarupira u cilju đubrenja ili malčiranja zasada. Istovremeno, rezidbom treba izneti sve polomljene, oštećene i zaražene grane uz minimalnu površinu rezova kako ne bi
došlo do prodora patogena u zdravo tkivo. U slučaju da se vrši sanacija debljih grana, rez je potrebno zaštiti voskom – ukazala je ona.
Prema njenoj preporuci, u jesen i rano proleće se obavezno u zasadima voća obavlja tretman bakarnim preparatima, tzv. „plavo prskanje“, koje je veoma korisna preventivna mera za smanjenje patogena i nikako ga ne treba preskočiti.
– U zasadima gde je bila brojnija pojava štetočina tokom vegetacije korisno bi bilo postaviti lovne klopke, lepljive pojaseve, koje povremeno treba obilaziti i pritom uništavati nakupljene insekte.
Starije zasade i debla koja su ispucala u fazi mirovanja treba očistiti četkom i dezinfikovati. Mlade zasade i stabla neophodno je zaštiti mrežicama od divljači – poručila je ona.
– Sve navedene mere treba primeniti u cilju dobijanja kvalitetnih plodova i redovno dobrih prinosa uz sve ostale agrotehničke mere – zaključila je Krsmanovićeva.
