ЛОЗНИЦА (5. децембар 2024) – Електрична мобилност: будућност или тренутак који већ живимо?
„Србија је развој јавне инфраструктуре за е-мобилност покренула пре око 11 година, а колико год била развијена она захтева стално унапређивање и залагање“, рекао је консултант за е-мобилност Филип Митровић и истакао да је сада прави тренутак да корисници размисле о томе да стварањем сопствених батеријских система за складиштење и балансирање енергије постану независни и енергетски и у мобилности и на тај начин значајно смање трошкове употребе електричних аутомобила. Будућност е-мобилности која, према његовим речима није далека, огледа се у две ствари – трансформацији продаваца превозних средстава у пружаоце услуга мобилности и у аутономној вожњи.
Електрични аутомобили постају све популарнији широм света, не само због њихових еколошких и економских предности већ и због многих других позитивних аспеката који их чине атрактивном опцијом за будућност транспорта.
Консултант за е-мобилност Филип Митровић рекао је да је ипак економски аспект један од главних разлога због којег се већина корисника определи за коришћење електричних аутомобила.
– Највећу пажњу код електричних аутомобила привлачи цена по километру. У зависности од тога како возите аутомобил и где га допуњавате, цена километра је отприлике блиска цени од једног динара уколико пуните у својој режији, односно уколико имате инсталиран свој пуњач, те практично за 100 динара прелазите 100 километара по средњој цени електричне енергије. Нешто скупље је када користите екстерну инфраструктуру, где је за 100 пређених километара потребно издвојити у просеку од 700 до 1.000 динара – објаснио је Митровић.
Корист употребе електричних аутомобила у економском смислу је и ниска цена одржавања.
– У већини случајева сервис на електричном аутомобилу се ради једном у две године по препорукама произвођача, без обзира на број пређених километара. Тада се ради провера система, промена кочионог уља и друге сервисне поправке попут промене филтера климе. У случају да је све у реду са батеријским системом, за сервис електричног аутомобила потребно је издвојити неколико хиљада динара, а највише од 15.000 до 20.000 динара уколико се мења кочиона течност – истакао је Митровић и додао да су електрични аутомобили специфични по томе што се они на сервис довозе онда када се деси неки проблем, што је много ређе него код већине „традиционалних“ возила.
Највећи квар који се може десити на електричном аутомобилу је онда када батерија не може да испоручи перформансе. Иако батерија чини од 30 до 40 одсто вредности комплетног возила, Митровић каже да се велики трошкови на батеријском систему могу спречити.
– Батерија уграђена у електрични аутомобил подељена је на модуле, а модули на ћелије, те може да се деси да поправка захтева промену само неког од модула. Аутомобили који прелазе по 300 или 400 километара имају седам до осам модула, а у случају да мењате само један реч је о износу од 1.000 евра који би за поправку требало да издвојите – истакао је Митровић.
Гаранција батеријског система одређује се према два критеријума – један је осам до десет година код одређених произвођача, а други 160 до 200 хиљада пређених километара.
Додатна гаранција батеријског система је капацитет батерије који не сме да буде нижи од 70 одсто, што је како је Митровић објаснио, упоредиво са батеријом на мобилним телефонима.
– Код нових телефона 100 посто батерије је увек 100 посто, али како пролази време када напуните батерију до 100 посто у подешавањима видите да је њен стваран капацитет 70, 80 или 90 одсто и сасвим је нормално да батеријски капацитет током коришћења слаби – навео је он.
Предвиђени век трајања батерије без обзира на гаранцију у електричном аутомобилу је од 10 до 15 година, а као добар пример у пракси Митровић је указао на компанију „Тесла“, чији аутомобили прелазе по 500, 600 па чак и до милион километара са иницијално уграђеним батеријским системом.
– Најважније је да када дође до истрошености и када се процени да батеријски систем више није довољно добар за електрични аутомобил тек онда почиње да се размишља о изградњи батеријског система или његових делова или још важније о уградњи у системе за складиштење и балансирање енергије – прецизирао је Митровић.
Допуњавање електричних аутомобила може бити велики изазов, али не нужно уколико постоји добро изграђена инфраструктура е-мобилности.
Један од начина, према речима Митровића, кућно је пуњење или пуњење на послу, на местима где се проводи много времена, и у том случају за аутомобиле домета од 350 до 400 километара пуњење би трајало од пет до шест сати под условом да је батерија потпуно празна.
Додатно нижи трошак био би у случају да компаније које имају своје просторе инсистирају на уградњи соларних панела којима би се напајали пуњачи, а у идеалном случају када би корисник имао свој батеријски систем који би балансирао енергију допуњавање не би коштало ништа.
Нешто другачије је, каже Митровић, код дужих рута.
– Ако узмете у обзир да просечан електрични аутомобил пређе од 350 до 400 километара са једним пуњењем, схватићете да ћете врло лако моћи негде да се допуните. Допуњавање се обавља на јавној инфраструктури, бензинским станицама или специјалним местима наменски прављеним за то, а очекујемо да ћемо у наредне две до три године заустављањем од 15 до 20 минута уз брзо пуњење моћи да возило допунимо за још 300 километара – нагласио је Митровић.
За инфраструктуру у Србији Митровић је рекао да јесте у развоју, али да никада није довољно развијена, чак и на тржиштима где постоји велики број пуњача, „готово на сваком ћошку“.
– Србија је кренула у развој јавне инфраструктуре пре око 11 година и њом су покривени главни путни правци. Ради се на интензивнијем покривању праваца, односно на већем броју пуњача на тзв. ТНТ коридору и дуж свих ауто-путева. Пројекат је у току, а када буде приведен крају, крајем ове и почетком идуће године, број пуњача ће бити дуплиран. Независно од државних пројеката неколико компанија ради на интензивнијој изградњи инфраструктуре на бензинским станицама, али и у тржним центрима. Тренутно постоји више од 200 конектора, односно места где можете да допуните електрични аутомобил – нагласио је Митровић.
У том смислу, како је најавио, следећа година ће бити изузетно занимљива, када се планира изградња 16 зелених станица са пуњачима за електричне аутомобиле. Поред пуњача то ће обухватити и целокупну припадајућу инфраструктуру, а занимљиво је и да ће на свака четири места за точење конвенционалним, фосилним горивом морати да постоји бар једно место за брзо пуњење са снагом од преко 180 киловата.
Прелазак на електричне аутомобиле, поред уређене инфраструктуре, олакшавају и субвенције државе за њихову куповину.
Како је Митровић објаснио, раније је држава давала субвенције и за хибридна возила, а у овом тренутку субвенције су опредељене искључиво за возила на електрични погон у износу од 5.000 евра.
Та субвенција, према његовој оцени, посебно је значајна за куповину јефтинијих возила на тржишту, од којих је поменуо будући, домаћи производ „фијат гранде панда“, чија ће цена бити око 25.000 евра.
– Субвенције за електрична возила у Србији у 2024. години регулисане су Уредбом Владе Србије, а захтеви за субвенционисану куповину нових возила са искључиво електричним погоном могла су се поднети Министарству заштите животне средине до 31. октобра. Те субвенције износиле су 250 евра за мопеде и трицикле, 500 евра за електричне мотоцикле, тешке трицикле и четвороцикле и до 5.000 евра за путничка возила са највише девет места за седење и теретна возила до 3,5 тоне. За субвенције је издвојено 1,45 милиона евра – рекао је Митровић и подсетио да су детаљи за пријаву доступни на сајту Министарства заштите животне средине.
Промена свести и навика код људи један је од круцијалних фактора за прелазак на електричне аутомобиле, а ситуација у Србији, како процењује Митровић, није ништа лошија у том смислу у односу на европске земље.
– У Немачкој је нпр. неприхватање електричних возила можда и израженије него у Србији, јер у њиховом случају није реч само о промени свести код потрошача, већ и о одрицању, а конкретно о одрицању од дизела. Верујем да је занимљиво време испред нас, а сигуран сам да ће у свему томе и увоз половних електричних возила омогућити лакши пут до купаца у земљи и региону – рекао је.
Митровић је указао на то да ће у будућности за е-мобилност бити важне две ствари – прва је жеља произвођача аутомобила да постану пружаоци услуга мобилности, а друга је аутономна вожња.
– Произвођачи размишљају како да превозна средства дођу до корисника и како да их корисници користе онда када им је то потребно, а да га после одређеног времена врате произвођачима. Један од разлога враћања аутомобила је управо батеријски систем који је тренутно на тим превозним средствима највреднији и тако ће бити сигурно и наредне деценије. Рецимо, „Фолксваген“ планира да 80 одсто свега што произведе не прода, већ да понуди на коришћење кроз вид ренте потрошачима. То је та велика ствар и промена у начину размишљања и трансформација из продавца превозних средства у пружаоца услуга мобилности – истакао је Митровић.
С друге стране, аутономна вожња је нешто на чему сви произвођачи, односно пружаоци услуга мобилности раде и то, како је Митровић оценио, није далека будућност. Најзаступљенија је, како је рекао, у Америци, јер је законским регулативама које тамо постоје најлакше пустити аутономно возило у рад.
Митровић верује и да је е-мобилност садашњост, а не будућност и да огромна предност електричних у односу на конвенционална возила јесте у томе што корисници сами могу да формирају инфраструктуру.
– То је могуће сада, а питање је како ће то изгледати за пет или десет година. Када направите батеријски систем у којем сами можете да балансирате енергијом, ви сте у могућности да постанете готово независни и енергетски и у мобилности. Зато је дефинитивно време да се сада размисли о томе – поручио је Митровић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
