ЛОЗНИЦА (5. децембар 2024) – Међународна конференција Look up 2024. окупила еминентне домаће и светске стручњаке
Стручна јавност окупила се како би указала на нове трендове, проблеме и потенцијална решења у области енергетике и заштите животне средине и присутнима изнела ставове, мишљења и резултате својих истраживања на кључне теме у овој области кроз дискусију у оквиру четири панела. Отварајући скуп министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је да од критичних минералних сировина у 21. веку зависи и учешће у технолошком напретку, у развоју вештачке интелигенције, а пре свега обезбеђивање довољне количине енергије, што је од стратешког значаја за економски развој и националну безбедност.
Трећа међународна конференција лидера из области екологије и пословања „Look up 2024.“ чија тема је била зелена транзиција и пета индустријска револуција протеклог четвртка у Сава центру окупила је државне званичнике из Србије, еминентне стручњаке из света и наше земље, професоре са престижних светских универзитета, као и представнике домаће индустрије.
Стручна јавност окупила се, као и претходних година, како би указала на нове трендове, проблеме и потенцијална решења у области енергетике и заштите животне средине и присутнима изнела своје ставове, мишљења и резултате својих истраживања на кључне теме у овој области кроз дискусију у оквиру четири панела.
Отварајући скуп министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је да Србија поседује потврђене резерве и ресурсе минералних сировина које су у Европској унији и Сједињеним Државама проглашене као критичне минералне сировине, а међу којима су бакар, магнезит, бор, литијум, боксит и друге.
– Без критичних минерала није могућа зелена енергетска транзиција и није могуће смањење штетних гасова. Од критичних минералних сировина у 21. веку зависи и учешће у технолошком напретку, у развоју вештачке интелигенције, а пре свега обезбеђивање довољне количине енергије, што је од стратешког значаја за економски развој и националну безбедност – нагласила је министарка.
Истакла је да је наша земља други највећи произвођач бакра у Европи, захваљујући инвестицијама и партнерству са кинеским фирмама, као и да западна Србија има 158 милиона тона потврђених резерви литијума, које могу произвести 58.000 тона литијум-карбоната годишње, што би било довољно за производњу милион електричних возила на годишњем нивоу.
Тиме би се, како је указала, задовољило око 17 одсто европске потражње.
– Наша земља има прилику да постане значајан играч у глобалној индустрији, али уз одговоран приступ и примену еколошких стандарда – поручила је Ђедовић Хандановић и указала да ћемо, уколико одлучимо да не искористимо сировине које имамо, морати да пронађемо друге начине да дођемо до потребних сировина за развој индустрије.
– Процене су да ће потражња за литијумом порасти 11 пута до 2030. године, а чак 57 пута до 2050. године – рекла је министарка и додала да ће литијум бити кључан за батерије, електрична возила, ветрогенераторе и соларне панеле.
Уводно предавање одржао је шеф Сектора за критичне минерале и рударство у Одељењу за пословање и трговину Уједињеног Краљевства Оливер Ричардс, који је рекао да Србија има велику прилику да постане кључни играч у зеленој транзицији у Европи кроз инвестиције у постројења за електрична возила и експлоатацију минерала.
– Потенцијал за успостављање ланца вредности за електрична возила у Србији биће појачан партнерством са ЕУ о стратешким минералима. Постоје могућности нових партнерстава, укључујући пројекат „Јадар“ компаније „Рио Тинто“ који обећава велике инвестиције и раст за Србију уз еколошку одговорност – рекао је Ричардс.
Указао је да би број електричних возила са 30 милиона, колико их има данас, до 2030. године могао да порасте на 240 милиона, али и објаснио да британско искуство показује да је могуће успешно рударити на еколошки начин.
Декан Рударско-геолошког факултета Александар Цвјетић истакао је да се мора пронаћи равнотежа између људских потреба и очувања природних ресурса.
– Рударствa је било, биће и остаће, али хајде да га учинимо, одговорним и одрживим. Србија има знање, могућности и примере добре праксе, а још више их има широм света, али остаје да се види да ли смо спремни за промене потребне за зелену транзицију. Уколико будемо имали памети, треба да дозволимо компанији „Рио Тинто“ да представи своје принципе зелене транзиције у пројекту „Јадар“. Он укључује коришћење електричне опреме и енергије из обновљивих извора, високе стандарде заштите људи, суво одлагање отпада, и рециклажу воде. Питање које се поставља је да ли смо у Србији спремни за такав приступ, јер би то значило да друштвена заједница и животна средина буду на првом месту, што захтева веће улагање и мању добит за инвеститоре – навео је Цвјетић.
Професор Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић рекао је да у Србији још увек није дефинисана категорија критичних минералних сировина према критеријуму ЕУ, али да су стратешким проглашени минерали који су од интереса за државу.
– На првом месту то је бакар, чија експлоатација траје од 1904. године до данас у Тимочком магматском комплексу. Такође, литијум који је пронађен у долини Јадра представља изузетно значајан ресурс и развојну шансу за Србију – навео је Бељић и истакао да ће се у оквиру пројекта „Јадар“ користити метода запуњавања која значајно смањује негативан утицај на локалну заједницу и животну средину.
– Разумем забринутост људи, али овај пројект користи најбоље технике да минимализује ризике. Постоје технике, технологије које омогућавају да се откопава, али да се не врши померање површине терена које омогућавају да се ради одговорно – нагласио је Бељић.
– Сав рад уложен у пројекат „Јадар“ потврђује да се он може спровести у складу са највишим еколошким стандардима – поручила је главна заступница компаније „Рио Тинто“ у Србији Маријанти Бабић.
– Иако су дезинформације у протеклим годинама изазвале забринутост код дела јавности, објавили смо нацрте студија о процени утицаја на животну средину како бисмо показали транспарентност. У ове процесе укључени су многи домаћи и страни стручњаци, као и професори факултета, што потврђује да пројекат „Јадар“ може бити безбедно спроведен – рекла је Бабићева.
Навела је да је Министарство заштите животне средине недавно издало решење о обиму и садржају за студије процене утицаја на рудник и подсетила да је низ правних корака који се морају проћи како би компанија евентуално започела експлоатацију литијума.
– Настављамо транспарентно да разговарамо са јавношћу и вредно радимо на завршетку студије о процени утицаја на животну средину. Када буде завршена, студија ће бити отворена за јавну дебату, омогућавајући свим заинтересованим странама да поставе питања и укључе се у процес – поручила је.
Говорећи о значају пројекта „Јадар“ истакла је да ће створити ланац вредности са потенцијалом да буде отворено преко 20.000 нових радних места и донети капиталну инвестицију од 2,5 милијарди евра.
– Пројекат обухвата производњу, поштујући високе еколошке стандарде. Током изградње запослиће 3.500 људи, док ће у фази операције запошљавати 1.300, уз додатно генерисање радних места у пратећим индустријама. Процес зелене транзиције је назаустављив и важно је да Србија ухвати корак с њом – закључила је Бабићева.
Од светских експерата учесници скупа били су руководилац Одсека за геохемију на колеџу St Hugh’s Универзитета Оксфорд проф. Крис Балентајн, др Џослин Фрејзер са Бредшо института за минерале и рударство Универзитета Британске Колумбије, ванредни професор на Универзитету Британске Колумбије Џон Стин, председник немачког удружења VDMA Mining & Minerals др Маркус Вирц и други.
Међу главним порукама које су се могле чути од светских експерата на конференцији биле су да је будућност са којом се суочавамо будућност у којој ће нам бити потребно више рударства уз потребу за иновацијама које ће на најмању могућу меру свести негативне утицаје на животну средину.
Такође, оцењено је импресивним богатство литијума у Србији, јер иако тог елемента има свуда, ретко се налази у облику који је економски исплатив за експлоатацију као што је то случај са налазиштем у долини Јадра.
Др Маркус Вирц је истакао да ће зелена транзиција и пета индустријска револуција донети многе бенефите Србији.
– Постоји велики потенцијални утицај на економију, али и на људе, јер ће се обезбедити пуно послова. То почиње већ сада с истраживањем које мора да се обави, припремама за руднике, а затим и самим процесом рударења. Србија не жели само да ископава литијум и превезе га у друге земље које ће имати користи, већ су праве користи због доласка технологије, високоплаћених послова, од експерата и инжењера до радника. На тај начин успостављате цео ланац набавке, од батерија до потенцијално аутомобилске индустрије и још задржавате све у својој земљи – поручио је др Вирц.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
