ЛОЗНИЦА (28. новембар 2024) – Професор др Бранислав Симоновић о пројекту „Јадар“
„Прича о загађивању вода је потпуна бесмислица“, поручио је проф. др Бранислав Симоновић осврнувши се на важно питање вода на које би, како је рекао, требало да обрате пажњу све стране укључене у пројекат „Јадар“. Истакао је да отпадне воде пролазе кроз чак шест фаза пречишћавања, а оценио је и да се забринутост јавности око употребе сумпорне киселине може одбацити као неутемељена, односно да су њене основе непроверене информације које круже интернетом.
Због носећег места које има у зеленој транзицији литијум представља тему број један у еколошким круговима. Пројекат „Јадар“, тако, није важан само за Србију, већ око тога постоје глобални интереси различитих индустрија.
– Тема због тога никако не сме бити исполитизована и важно је таквим питањима приступати без икакве пристрасности и острашћености – пише „Курир Бизнис“, а у тексту се наводи да се око тога слажу и опоненти ископавања литијума, али и они који у њему виде велику развојну шансу за Србију.
Научни саветник за општу и физичку хемију проф. др Бранислав Симоновић изнео је свој став и мишљење да рударење као процес доноси са собом одређене ризике, али да експлоатација литијума није ништа изазовнија од копања било ког другог минерала или експлоатације било које друге руде и оценио је да је реч о мање агресивном процесу у односу на процес добијања бакра или алуминијума.
– У процесу добијања литијума користе се све стандардне методе – објаснио је проф. др Симоновић за „Курир Бизнис“ и истакао да сви процеси имају вишестепену контролу.
Он наводи да се забринутост јавности око употребе сумпорне киселине може одбацити као неутемељена, односно да су њене основе непроверене информације које круже интернетом, а навео је и цео ток процеса у коме је главна ставка строги надзор над њеном употребом у процесу прераде.
– Имате растварање сумпорном киселином у затвореним посудама у строго контролисаним условима, на релативно ниским температурама. Затим иде процес неутрализације, процес таложења, сушења… Ниједан од тих процеса није агресиван по својој природи. Немате запаљиве материјале, немате експлозивне материје, немате високе притиске, високе температуре, што све могу да буду синоними, односно одлике неког агресивног процеса. Притом, све је то потпуно испитано – поручио је Симоновић.
Он се осврнуо на изузетно важно питање вода које заслужују пуну пажњу свих страна укључених у пројекат и истакао је да отпадне воде пролазе кроз чак шест фаза пречишћавања, а да је најзначајнија од тих фаза она у којој се вода пречишћава кроз два степена реверзне осмозе.
– Реверзном осмозом се пречишћавају воде из океана и мора у оним земљама које немају довољно воде за пиће. Према томе, те отпадне воде ће бити пречишћене до нивоа дестиловане воде. Прича о томе да ће се трошити четири Дрине у процесу добијања јадарита су потпуно бесмислене. Који ће пројектант то да пројектује на месту где имате само једну Дрину, а не четири? – запитао се Симоновић и додао да је немогуће да ће неко уложити 2,5 милијарде евра у процес који није познат, како критичари често неисправно оспоравају.
Нагласио је да је био у неколико подземних рудника и да се нигде није догодило да су се подземним рударењем загадиле површинске воде.
– Те воде које могу да се користе као воде за пиће се налазе на дубини од тридесетак до педесет метара. Рударење ће се вршити на дубини од 350 до 650 метара, између имате слој који је водонепропустан – објаснио је.
Закључак по питању ризика у пројекту „Јадар“ и лажних информација око потенцијалног угрожавања воде Симоновић је сумирао у свом ставу да су приче које као тезу намећу загађивање вода потпуна бесмислица.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
