ЛОЗНИЦА (10. октобар 2024) – Ставови о предлогу за измену и допуну Закона о рударству и геолошким истраживањима
„Инжењерски гледано, не постоји разлог да се рудник („Јадар“) не отвори“, поручио професор Рударско-геолошког факултета у пензији Динко Кнежевић. Сличну поруку послао и дипл. инжењер рударства Стјепан Митровић, који је оценио да је предлог за измену и допуну Закона о рударству и геолошким истраживањима удар на рударску професију, док је аналитичар Дејан Вук Станковић изнео став да то представља „избацивање Србије из једне привредно-технолошке гране која може да јој донесе нова радна места, већи степен богатства и већу шансу да убрзано иде напред“.
Предлог дела опозиционих одборника да се измени и допуни Закон о рударству и геолошким истраживањима како би се забранила експлоатација и прерада литијума и бора је политичка идеја, а не стручна – порука је коју су у емисији „Јутро“ са Деом и Сарапом на ТВ „Пинк“ пренели дипл. инжењер рударства Стјепан Митровић и професор Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић.
Митровић је оценио да такав предлог апсолутно представља напад на читаву рударску професију и да представља преседан, јер се први пут у свету захтева забрана експлоатације литијума и бора.
– Ако мењате закон о рударству, јесте ли питали рударе шта мисле о тој измени. Ти људи се баве економијом, рачуницом да ли ће пољопривреда дати већи профит од рудника у Јадру, а циљ је да се они који буду против усвајања предлога закона окарактеришу као лобисти „Рио Тинта“, као и сви ми рудари који се боримо за развој рудника – рекао је он.
Митровић је коментарисао изјаву председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа у којој тврди да је већина експерата јасно рекла да нема никаквог оправдања да се литијум ископава.
– Господин Ђилас је гостовао прошле године на лозничкој ТВ „Лотел“, где је јасно рекао да се литијум може експлоатисати на одржив начин уз развој технологије. Пре неколико дана био је у Лозници са групом опозиционих посланика и на ту тему није проговорио ни реч, тако да не треба превише говорити о двоструким аршинима Ђиласа – казао је Митровић.
Појаснио је да се у Лозници одвија јавна расправа о обиму и садржају нацрта Студије о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“ и да је очекивао да посланици као одговорни људи узму учешће у тој расправи.
– Не, они су дошли да ухвате копчу са народом у Јадру. Ми знамо да тамо има људи који су уплашени и који су против експлоатације литијума, али свакако да ти људи не подржавају политику коју они спроводе. Пренето је да на том простору има 19.000 људи који су угрожени, очекивао сам да видим бар 5–6.000 на скупу, али тамо је била група од око 50 људи, са неколико опозиционих одборника из Лознице – пренео је своје утиске Митровић.
Да је предлог о измени и допуни Закона о рударству и геолошким истраживањима сраман сагласан је и професор са Рударско-геолошког факултета у пензији Динко Кнежевић.
Кнежевић се осврнуо на једну од тема коју су навели у поменутом предлогу где наводе да би се руда која би се вадила, након уситњавања, третирала сумпорном киселином на температури од 250 степени Целзијуза и да би то угрозило људе и околину.
– То није могуће и ту има више неистина. Прво, сумпорна киселина није део рударства, рударство се завршава када се формира концентрат јадарита и тај концентрат се премешта у хемијску фабрику. У тој фабрици се користи сумпорна киселина која се загрева на температури од 90 степени, што би произвело пет пута мање испарења него испаравање воде на нула степени. Постоје филтери који би та испарења скупљали, тако да се у окружењу не би ни осетило ни знало да се сумпорна киселина користила – истакао је Кнежевић.
– Даље су наведене неистине о отпадним водама које су такође само пропагандна флоскула. Све воде које би се тамо користиле би се пречишћавале уколико би се издвајале у животну средину. У периоду недостатка воде одређене количине би се узимале из алувијона реке Дрине, а с друге стране, када би се створио вишак, та вода би се морала избацити у природну средину. Пре него што се уђе у процес, пошто су те воде углавном загађене, оне би се пречишћавале поступцима који су последња реч технике, доста скупи, тако да цела прича о загађењу воде је политичка, а технички и инжењерски то није проблем – казао је Кнежевић.
Професор је додао и да је само један његов колега са Рударско-геолошког факултета против пројекта „Јадар“, док су сви остали за. Три геолога су против отварања рудника, а како поручује, инжењерски гледано, не постоји разлог да се рудник не отвори.
– Србија је традиционално рударска земља, ми имамо доста тога, али су количине свега у светским размерама мале. Литијум је један од ретких метала којег имамо у светским размерама довољно. То је изузетно богато лежиште – поручио је Кнежевић.
О теми литијума у поменутој емисији говорио је и аналитичар Дејан Вук Станковић, који је истакао да Закон о забрани експлоатације литијума и бора у овим околностима, пратећи светске трендове, јесте избацивање Србије из једне привредно-технолошке гране која може да јој донесе и нова радна места и већи степен богатства, и већу шансу да убрзано иде напред.
– Ако гледате мапу Европе, она је таква да се рударење сматра једном врстом стратешког приоритета, јер у свим документима Европске уније постоји идеја да се Европа у том смислу ослободи зависности од Кине. Кина је далеко одмакла са литијумом и другим критичним сировинама и тамо се налази највећи број фабрика за прераду, са читавим циклусом производње. Европа жели да направи своје фабрике батерија, да експлоатише сировине са своје територије, јер су видели након сукоба Русије и Украјине колико је за њих опасно да буду зависни од руског природног гаса и нафте – осврнуо се Станковић на тренутну ситуацију по питању критичних минералних сировина у Европи и свету.
Он је нагласио и да измене и допуне закона у Србији предлажу управо оне странке које се залажу за улазак Србије у Европску унију.
– Овде је реч о чисто политичкој причи којом су посејали страх међу људе. Видели сте на разговору председника Србије Александра Вучића и компаније „Рио Тинто“ у Љубовији да је главна заступница пројекта „Јадар“ у Србији (Маријанти Бабић) изнела податак да је у протеклих годину дана било 15.000 негативних текстова у медијима који су под контролом United Media Group о пројекту „Јадар“. Замислите каква је то кампања која се води против „Рио Тинта“ који је иначе друга светска компанија у рударству. Дакле, опозицији није битан литијум него борба за власт – истакао је Станковић.
Према његовим речима, идеја да се нешто забрањује је супротна духу данашњег времена, јер „нема дијалога, ако они хоће забрану“.
– Направљена је политизација која није она врста политизације где заиста можете рационално да расправљате о стратешким правцима развоја земље, а 86 опозиционих одборника препознало је литијум као тему на којој могу на основу страха људи да мобилишу један део грађанства против власти. Дакле, у њиховом случају, нема овде ничег другог осим политике – закључио је Станковић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
