ЛОЗНИЦА (30. јануар 2025) – Колико литијума има у Европи и где се отварају рудници?
Судећи по брзини издавања дозвола готово је извесно да ће Европска унија, која има велики број тренутно активних литијумских пројеката широм континента, отворити рудник литијума пре Србије. Србија са значајним депозитима овог метала има прилику да постане важан део европског ланца вредности у производњи електричних возила и батерија, али да би до реализације пројекта „Јадар“ дошло, „Рио Тинто“ прво мора да докаже кроз Студију процене утицаја на животну средину да експлоатација литијума може бити безбедна и одржива.
Према прогнозама специјализоване агенције Benchmark Mineral Intelligence, у наредној деценији очекује се значајан дефицит литијума и никла на тржишту, што захтева више од 500 милијарди долара нових инвестиција, на првом месту у руднике и постројења за прераду.
Како пише „Политика“, посебно је критичан литијум због раста потражње за електричним возилима и примене овог метала у системима за складиштење енергије из обновљивих извора, а о намери Европе да смањи зависност од критичних сировина из трећих земаља говори и велики број тренутно активних литијумских пројеката широм континента.
Ова стратешка иницијатива показује решеност Европске уније да искористи сопствене резерве најлакшег метала, која игра кључну улогу у обезбеђивању енергетске сигурности и технолошког напретка.
Последњих година Брисел убрзава отварање рудника, не само литијума, већ и других стратешки важних сировина, како би смањио зависност од увоза и осигурао стабилне ланце снабдевања. У том циљу је пре непуних годину дана усвојен и Закон о критичним сировинама.
Финска већ у овој години планира да започне производњу литијума из увезене руде
– Када је у питању литијум, не може се прецизно прогнозирати где ће у Европи прво почети рударење „белог злата“ из чврсте стене, али је судећи по брзини издавања дозвола готово извесно да ће, супротно свему што чујемо у нашој јавности, ЕУ отворити рудник литијума пре Србије – наводи се у тексту објављеном у „Политици“.
Мултинационална рударска група „Сибање-Стилвотер“ у Финској гради неколико рудника литијума (отвореног копа и подземних), концентратор и рафинерију литијума у Коколи, на километар од центра града. Према плановима који су доступни на сајту пројекта „Келибер“, производња литијума из увезене руде требало би да почне ове године, а из сопствених рудника од 2026. године. Петину удела у пројекту, 20 одсто, има „Финиш минералс група“, државна компанија која развија ланац вредности литијум-јонских батерија у Финској.
Већ следеће године би могла да почне експлоатација литијума и у Аустрији. Подземни рудник „Волфсберг“ је добио све потребне дозволе. Средином прошле године овај пројекат је добио инвестицију од 15 милиона евра од компаније „Бе-Ем-Ве“, јер сва водећа имена ауто-индустрије настоје да обезбеде стабилне ланце снабдевања кључним сировинама за батерије.
У поодмаклој фази развоја је и пројекат „Барозо“ у Португалији који води британска компанија „Савана рисорсиз“ и већ је добила зелено светло за студију процене утицаја на животну средину за рудник у области у којој се мештани традиционално баве пољопривредом и пчеларством, а планирано подручје пројекта захвата и део који припада европској мрежи заштићене природе „Натура 2000“.
Предвиђена су четири рудника отвореног копа који су далеко изазовнији у погледу заштите животне средине у односу на подземне руднике какви се планирају у Јадру и Аустрији. Из њих би се годишње експлоатисало довољно литијума за 500.000 батерија за електрична возила, а почетак производње планиран је за 2026. годину.
Чеси развијају „Циновец“, Немци „Цинвалд“
Пројекат „Цинвалд“ у Саксонији развија се на највећем европском налазишту литијума у чврстој стени, на граници између Немачке и Чешке. Рудник је удаљен око 30 километара од Дрездена и требало би да буде отворен до 2030. године.
Са чешке стране има знатно више литијума и ту се развија пројекат „Циновец“. Компанија „Јуропијан металс“ планира да овај рудник постане кључни добављач литијума за производњу батерија у ЕУ.
Како би убрзале дозволе, поједине чланице ЕУ додељују рудницима статус пројекта од националног интереса. У децембру је тај статус додељен „Бергби литијуму“ у Шведској, а за пројекте од националног интереса проглашени су и „Емили“ у Француској и „Барозо“ у Португалији.
За Француску је карактеристично да, осим у руднике, интензивно улаже и у индустрију литијумских батерија. У регији От де Франс налази се неколико гигафабрика, због чега је постала позната као „долина батерија“ и симбол нове зелене индустријске револуције на северу земље.
„Јадар“ – најзначајније лежиште литијума у свету
По свему судећи, литијум постаје кључна сировина за будућност континента.
Србија са значајним депозитима овог метала има прилику да постане важан део европског ланца вредности у производњи електричних возила и батерија, а темељ за ту сарадњу је меморандум који је летос потписан са ЕУ.
Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума у свету, а процењује се да се у том лежишту налази око 10 одсто истражених светских ресурса литијума.
Да би до реализације пројекта уопште дошло, „Рио Тинто“ прво мора да докаже кроз студију процене утицаја на животну средину да експлоатација литијума у долини Јадра може бити безбедна и одржива.
Према ономе што је до сада познато из нацрта студија, у Јадру се планира подземна експлоатација уз примену најсавременијих техника управљања отпадом, као што је коришћење отпада за запуњавање, рециклажа отпада и његово коришћење за производњу грађевинског материјала и других производа.
Уколико пројекат добије сва потребна одобрења и дозволе, у пуном обиму производње „Јадар“ би годишње производио око 58.000 тона литијум-карбоната, а током очекиваног животног века рудника у трајању од 40 година произвео би 2,3 милиона тона литијум-карбоната.
Предвиђено је и модерно постројење за пречишћавање воде и остале напредне технологије, тако да би утицаји на животну средину били сведени на минимум.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
