ЛОЗНИЦА (14. новембар 2024) – Дипломирани инжењер рударства Стјепан Митровић говорио је о рударству и пројекту „Јадар“
„Данас све више људи схвата да литијум није авет, нити да доноси нешто лоше држави, јер је у претходном периоду струка успела да отклони све оне лажи које су пласиране, а тицале су се експлоатације и прераде литијума. Сигуран сам да је наша струка спремна да одговори на задатак и овај пројекат спроведе до детаља на безбедан и здрав начин“, поручио је Митровић.
Дипломирани инжењер рударства за подземну експлоатацију Стјепан Митровић рекао је да се у односу на претходни период ситуација по питању јавног дијалога о пројекту „Јадар“ значајно побољшала, да све више експерата даје свој суд о пројекту и да је све већи број оних који пружају подршку за његову реализацију, а да се као централно питање у јавном дискурсу све више намеће питање економске оправданости, односно исплативости тог пројекта.
– Већ је познато да је пројекат „Јадар“ подељен у три фазе – подземни рудник о којем највише говоримо ми рудари, постројење за прераду о чему причају технолози хемичари и одлагалиште о којем говоре инжењери за заштиту животне средине. Ипак, све више се говори и о теми економске оправданости пројекта и његове одрживости, у шта не треба сумњати, јер компанија као што је „Рио Тинто“, која је носилац пројекта, није случајно ушла у реализацију пројекта, већ је добро проценила све економске параметре – рекао је Митровић.
Он се осврнуо на изјаве појединих стручњака, како је рекао, еминентних универзитетских професора који су свој радни и животни век провели на факултетима образујући младе људе, а који су изнели свој став да рударење и пројекат „Јадар“ као такав нису потребни Србији.
– Такве приче су без аргумената, јер како бисмо без рударства градили зграде, путеве, школе, болнице. (…) То показује да људи више немају морала, образа и стручности. Рударење и пројекат „Јадар“ и те како доносе економске користи и држави и свима онима који се баве рударењем. Тврдње да ће до 2050. године нестати потреба за литијумом нису тачне. Цена литијума јесте тренутно пала, али подаци Светске банке говоре супротно – да ће потражња за литијумом 2030. године бити 18 пута повећана, а 2050. године 60 пута повећана у односу на тренутне потребе. Самим тим, понуда и потражња креираће и тржишну цену литијума на светској берзи, те ће његова цена, уверен сам, превазићи цену од 80.000 долара по тони – прецизирао је Митровић.
Осврнуо се и на прилику за запошљавање коју би створио пројекат „Јадар“.
– Приликом израде пројекта, изградње рудника, постројења и депоније, било би запослено 3.500 људи, а када се крене у процес производње стално би се упослило 1.300 радника са примањима далеко већим од просечне зараде у Србији. Зар то није интерес државе? Када крене прерада литијума биће заокружен цео производни циклус уз производњу финалног производа. Од 58.000 тона литијума Србија има могућност да произведе око милион литијумских батерија. У том циклусу, према пројекцијама, биће запослено 21.000 високообразованих људи и само замислите шта би то значило за град Лозницу. Ако узмемо у обзир радни век рудника, то су десетине милијарди долара које би ишли на порезе и доприносе. Град Лозница, са 60 одсто већим развојним буџетом, више не би био исти. То би био озбиљан град и озбиљан регионални центар – поручио је Митровић.
Коментаришући најаву председника Србије Александра Вучића да Србија уђе у партнерски однос са компанијом „Рио Тинто“, Митровић је указао на то да нико не улази у партнерство уколико не постоје обострано задовољени интереси.
Недавно је компанија „Рио Тинто“ откупила литијум „Аркадијума“, једне од водећих компанија која се бави прерадом и експлоатацијом руде литијума и која у свом власништву има више рудника литијума у Аргентини, Чилеу, Сједињеним Америчким Државама… На питање шта тај потез компаније значи Митровић је одговорио: „Куповином „Аркадијума“ „Рио Тинто“ се позиционирао као светски лидер у производњи литијума. Тако моћна, светска компанија добро зна у шта улаже свој новац. Иако многи говоре да је том куповином „Рио Тинто“ спреман да оде из земље и напусти пројекат „Јадар“, то није тако. То нам говори да су спремни да се поставе као носиоци и главни произвођачи литијума. „Рио Тинто“ је преплатио акције „Аркадијума“, плативши 92 одсто више него што је била вредност и цена његових акција.“
С обзиром на тренутну ситуацију са пројектима литијума који се развијају у Европи, Митровић је навео да забринутост домаће јавности по питању експлоатације литијума није оправдана.
– Данас све више људи схвата да литијум није авет, нити да доноси нешто лоше држави. У претходном периоду струка је успела да отклони све оне лажи које су пласиране, а тицале су се експлоатације и прераде литијума. Показали смо да неће бити сумпорних облака, кључања сумпорне киселине, тачно и прецизно колико ће се воде користити за производњу литијум-карбоната и морамо наставити и даље да едукујемо људе, да схвате да немају чега да се плаше. Сигуран сам да је наша струка спремна да одговори на задатак и овај пројекат спроведе до детаља на безбедан и здрав начин – нагласио је Митровић.
Он је додао да смо као народ изашли из стања панике и страха и причу о литијуму направили приступачнијом народу свесни тога да зелено рударство не постоји, али да ће струка учинити све да било какви штетни утицаји буду у дозвољеним границама које су предвиђене стандардима и прописима домаћег законодавства и прописа Европске уније.
Рудници литијума, како је рекао, пред отварањем су у Чешкој, Немачкој, Аустрији, Француској, Финској, а подсетио је да смо у тренутку када је пројекат заустављен били два корака испред осталих.
– Сада смо негде у равни са њима и очекујем да се сви рудници, на чијем се отварању тренутно ради, отворе заједно. Истина је да је „Јадар“ најперспективнији рудник у Европи са 58.000 тона литијум-карбоната који би се производио на годишњем нивоу и тиме би задовољавао око 15 одсто потреба Европе – закључио је Митровић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
