ЛОЗНИЦА (3. октобар 2024) – Компанија „Рио Тинто“ организовала презентацију и информативни скуп о пројекту „Јадар“ за мештане Доње Борине
Главни фокус скупа који је „Рио Тинто“ приредио у Доњој Борини, а којем се одазвао велики број грађана заинтересованих о пројекту „Јадар“, био је на томе како ће рударење утицати на земљиште, водне ресурсе и биодиверзитет, као и на томе како ће компанија осигурати да евентуалне последице не наруше свакодневни живот становништва. Представници „Рио Тинта“ изјавили су да су свесни забринутости грађана, као и да ће компанија предузети све мере како би ризици по животну средину били сведени на минимум, а обећали су транспарентност у сваком кораку уз сталне консултације са локалном заједницом и најавили да ће наставити са организовањем оваквих сусрета како би ослушкивали потребе заједнице и информисали јавност о даљем напретку пројекта.
Месна заједница (МЗ) Доња Борина била је домаћин компанији „Рио Тинто“, која јe у том месту одржала презентацију потенцијалног рударског пројекта „Јадар“ за све заинтересоване грађане током које су се осврнули на кључне аспекте заштите животне средине, посебно у вези са водама, земљиштем и планираном депонијом, а окупљени мештани имали су прилику да добију одговоре на сва питања која код њих изазивају недоумице, бојазан и страхове када је реч о потенцијалним еколошким и здравственим ризицима које пројекат може изазвати.
Главни фокус био је на томе како ће рударење утицати на земљиште, водне ресурсе и биодиверзитет, као и на томе како ће компанија осигурати да евентуалне последице не наруше свакодневни живот становништва.
Трибина је окупила више од 70 учесника, грађана забринутих за могуће последице овог пројекта по животну средину, али и представнике компаније, као и представнике локалне власти.
Домаћин скупа, члан Савета МЗ Доња Борина Драган Крстић изразио је том приликом захвалност компанији на љубазном приступу, издвојеном времену и пруженој прилици грађанима да отворено и транспарентно разговарају о свим кључним питањима пројекта „Јадар“ и тако отклоне све своје недоумице.
Такође, истакао је и да је задовољан одзивом мештана који су својевољно дошли и оценио је да су њихова очекивања испуњена, да су изузетно задовољни добијеним одговорима и целокупним током скупа који је протекао у конструктивном разговору и пријатној атмосфери.
– Свако од учесника скупа имао је прилику и слободу да пита оно што га интересује. Најчешћа питања била су везана за заштиту животне средине, односно да ли експлоатација литијума може да угрози воду, ваздух и земљиште. И сам сам поставио питање да ли то може угрозити пољопривредну производњу, а од струке добио одговор да нема никакве опасности и потребе да људи брину – рекао је Крстић и објаснио да у том крају има око 600 регистрованих пољопривредних газдинстава, чији су власници углавном опредељени за сточарску и воћарску производњу.
Представници „Рио Тинта“ су на скупу представили детаље пројекта, укључујући и његов економски потенцијал, планиране технолошке процесе, као и мере заштите животне средине. Нагласили су да пројекат „Јадар“ има потенцијал да Србију постави на глобалну мапу као једног од главних произвођача литијума, минерала кључног за производњу батерија у електричним возилима и складиштење енергије.
Једна од најважнијих тема током презентације била је заштита водних ресурса, а „Рио Тинто“ је представио детаљан план управљања водама, тврдећи да ће пројекат бити у складу са највишим домаћим и светским еколошким стандардима.
Хидрогеолог, проф. др Душан Мијовић рекао је да је презентација у Борини била врло интересантна, са разноврсним аудиторијумом, „од рудара који су некада радили у рудницима у Подрињу, до мештана околних села“. Питања која су учесници скупа постављали, према оцени др Мијовића, била су врло смислена, а највише интересовања показали су за потенцијална радна места која би се отворила изградњом рудника, утицај на животну средину и планирану депонију.
– Наишли смо на јако леп пријем, а објашњења која смо им пружили су наилазила на потпуно разумевање, што ми даје наду да ће народ који живи у Подрињу и овом крају схватити пројекат како треба и да неће показивати бојазан или подозрење. То је веома важно и ове презентације и служе томе да приближе народу све сегменте пројекта, односно да покажу да пројекат рударења јадарита, као посебне врсте седимента у којем се налази јадарит и из кога се експлоатише литијум и бор, не представља опасност ни за животну средину, ни за становништво и цео овај крај – нагласио је Мијовић и указао на то да у јавности круже многе тенденциозно пласиране неистине о пројекту које су везане за утицај на подземне и површинске воде и на могућност коришћења пољопривредног земљишта.
– Објаснили смо да су једини производи који настају након процеса који се одвија у потпуно затвореној средини водена пара и угљен-диоксид који не представља загађивача с озбиром на то да га испушта свака биљка. Прашина се јавља, али прашина није загађена, нема утицај у смислу да је оптерећена тешким металима или неким другим елементима који су штетни. Наравно, мере заштите природе и животне средине које прописују наше институције као што је Завод за заштиту природе Србије, односно Министарство за животну средину, доприносе томе да пројекат у моменту покретања изградње и успостављања рудника буде безбедан за овај крај – навео је Мијовић.
Према његовим речима, питања грађана, поред оних везаних за заштиту животне средине, односила су се и на утицај сумпорне киселине.
Истакао је да сумпорна киселина јесте јака киселина и најбољи растварач који се користи у многим индустријама, али да у реакцији са стеном мења свој хемијски облик, потпуно се разлаже и постаје практично отпадна вода.
Када су воде у питању, Мијовић је нагласио да компанија на основу разних студија које су рађене о употреби воде и изворима снабдевања планира да преко 70 одсто потребних количина воде обезбеди из сопствених извора, а то су рудничке воде, које су специфичне и не могу да се користе ни у једном другом водоснабдевању, и падавинске воде које би падале на производну индустријску зону.
– Количина воде која би се прикупљала у лагунама у тој производној зони била би довољна да се обезбеди процес производње, а у случају већих потреба, у смислу веће количине јадарита у стени (јер стена не садржи равномерно јадарит, већ је негде већа количина, негде мања) вода би се обезбеђивала из додатног изворишта – из алувијалне равни реке Дрине. То извориште је малог капацитета, од 20 до 40 литара секундних, и оно би се користило једну трећину године, отприлике неких 4-5 месеци – рекао је Мијовић и истакао да је „Рио Тинто“ члан Међународног савеза за метале и минерале, те да је у обавези да поштује стандарде које то чланство намеће, уз поштовање стандарда Републике Србије, Европске уније, али и интерних стандарда којих се придржавају сви запослени компаније у процесу производње.
Мијовић је рекао да су окупљања на којима се представља пројекат „Јадар“ изузетно важна и да је то пракса коју је компанија дуго неговала у Лозници и околним местима.
– И порука председника Србије Александра Вучића, који је био у Љубовији на отвореном скупу са мештанима, који су могли да питају разна питања о пројекту и утицајима, била је да треба више да причамо са народом. Разговор међу људима донеси нова сазнања и једној и другој страни. Ми као компанија видимо шта нисмо добро објаснили, с друге стране, људи се ослободе, виде да могу да питају, да ништа није тајно, већ да је све отворено и транспарентно. У том смислу ови скупови су веома продуктивни и мислим да ћемо преко оваквих сусрета са мештанима постићи да пројекат нема никакву тајну, да схвате да је то пројекат као и било који други велики пројекат у који се много улаже и управо због тих улагања и мера заштите животне средине обезбеђује се да буде безбедан и спроведен у контролисаним условима – закључио је Мијовић.
Мештанин Борине Милорад Мићић био је један од оних који су на скупу поставили питање о искоришћењу воде у производном процесу, а како је рекао, задовољан је одговором који је добио.
– Разумео сам неке ствари које су ми стварале дилеме и скуп је био користан. Доста тога смо о пројекту „Јадар“ чули и на скупу у Љубовији, нешто је поновљено и овде, али добро је када се градиво утврди. У мом окружењу мишљења о отварању рудника су подељена, покушавамо да се усагласимо и мислим да ће бити неки бољитак у свему томе. Очекујем да ћемо напредовати у одређеном смислу. Рудницима су се, бар смо тако учили у географији, људи радовали где год је било неко налазиште и извор минерала. Зашто не бисмо и сада – истакао је Мићић.
Костадин Богдановић је нагласио да би волео да дочека да се рудник отвори иако је, како је казао, имао прилику да се увери у то да је рударски живот изузетно тежак.
– Србија је била страховито сиромашна земља, Србија је сада кренула напред, међутим, има људи који не желе да Србија напредује. Ја можда нећу дочекати да се рудник отвори, али мислим да корист од тога неће имати само Србија већ и све наше суседне земље – поручио је Богдановић.
Иванка Јовановић није крила задовољство одржаним скупом у Борини и јасно је истакла да жели да се рудник отвори што пре како би било лакше свима у нашој земљи.
– Мишљења сам да рудник треба да се отвори, то ће бити јако добро за целу нашу земљу – рекла је Јовановићева.
Представници „Рио Тинта“ изјавили су да су свесни забринутости грађана, као и да ће компанија предузети све мере како би ризици по животну средину били сведени на минимум и поручили да би пројекат био спроведен у складу са поштовањем домаћих и међународних еколошких стандарда. Обећали су транспарентност у сваком кораку уз сталне консултације са локалном заједницом, а на крају трибине најављено је да ће наставити са организовањем оваквих сусрета како би ослушкивали потребе и забринутост заједнице, али и како би информисали јавност о даљем напретку пројекта.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
