Loznički romanopisac pokušava da naplati potraživanje staro pet i po vekova za isporučeno olovo Dubrovačkoj republici.
Čudan je insan Mile Pavlović (64), a neobična su i njegova četiri romana („Jurodivi Gavrilo”, „Kroz vreme i prostor”, „Borba dobra i zla”, „Božji raboš”) objavljena kod gornjomilanovačkog izdavača „Dositej”, u ediciji „Sakrivena istorija”.
Naime, čovek koji poseduje zavidnu maštu ili svašta zna (kako se i vidi u pomenutim romanima) „odavde do Adama”, setio se i neraščišćenih računa svojih predaka sa Dubrovčanima nastalih iz trgovačkih odnosa još u 15. veku, pa krenuo da namiri potraživanja.
Upravo je sročio pismo „dubrovačkom duždu i ostaloj gospodi dubrovačkoj” u kojem ih podseća na davnu trgovinu u kojoj su njegovi Pavlovići, ogranak uglednih Drvanovića koji su stolovali u gradu Hodidjedu (današnje Pale), ostali „kratkih rukava”.
– Pavlovići su Dubrovačkoj republici isporučivali olovo, a deo pošiljki od 1456. do 1458. godine ostao je neplaćen. Reč je o 5.000 litri olova, što bi, prevedeno na današnje mere (množeći sa specifičnom težinom ovog metala) vagalo 56,4 tone. Uskoro su Turci ovladali Bosnom, desilo se mnogo šta, pa je njihovo dugovanje a moje potraživanje palo u zaborav – govori nam Mile Pavlović.
Ali, Mile nije zaboravio, ima i valjane dokaze, pa u pismu podseća današnje Dubrovčane da „mnogi problemi nastali između njega i njih mogu da se sklone u stranu”, ali ne i njihova obaveza.
„Prva stvar zbog koje je i došlo do sukoba među nama je to što niste poštovali obavezu da isplatite robu koju sam vam isporučio. Zbog toga, da bih naplatio svoja potraživanja, morao sam da vas dve godine držim pod opsadom i kad sam vas već ubedio da isplatite dug, mene je napao Osman-paša Skopljak, tako da sam morao da se povučem, a vaš dug je ostao neisplaćen do današnjeg dana”, podseća ih u ime svojih drevnih Pavlovića, dodajući da je sad to „iskočilo iz materijalnih, trgovačkih okvira i prešlo u sferu moralnih, principijelnih odnosa”.
Mile Pavlović predlaže pismoprimaocima da mu robu isplate „u nekoj konvertibilnoj valuti” po ceni koja bude na dan 16. jula 2017. godine na Londonskoj berzi. U protivnom, neka mu vrate 56 tona olova i podnesu trošak prevoza. „S obzirom na to da za mene vreme kao kategorija ne postoji, onda ne postoji ni kamata, ni izgubljena dobit, samo odužite glavnicu”, pruža im u pismu bitne povoljnosti.
E sad, uzesmo da računamo koliko bi Mile profitirao od trgovine svojih predaka ako bi današnji „dubrovački dužd” sačuvao obraz svojih pređa. Količina od 56,4 tone olova ovoga časa (neće biti većeg odstupanja ni 16. jula) na berzi obojenih metala u Londonu vredi 102.535 dolara. Mile ne želi da požuruje Dubrovčane – čekao je pet i po vekova, pa može da sačeka još od dve godine, do 16. jula 2019, da reše problem.
– Očekujem da će „dubrovački dužd”, gospođa Nada Medović, vladina poverenica u Dubrovniku posle smene gradonačelnika Andra Vlahušića, kad pročita moje pismo, shvatiti da to prevazilazi njena ovlašćenja i da će ga odmah proslediti premijeru Plenkoviću i vladi Hrvatske u Zagreb. Pretpostavljam da će im napisati kako joj se „natovrzla neka budala na vrat” pa neka vide šta će s njom. Od njihovog odgovora će zavisiti šta ću i kako ću dalje – zaključuje Mile Pavlović.
